Lady FAIR -Sajam za dame - Najbolje za nju!

Ne jedite hranu koja hrani karijes

Ove godine na Svetog Savu „Blic žena“ i Centar izuzetnih vrednosti za ispitivanje ishrane i metabolizma Instituta za medicinska istraživanja Beogradskog univerziteta (CENM) organizovali su predavanje o ishrani i zdravlju i predstavili rezultate istraživanja „Platan“ na istu temu. U istraživanju su učestvovali i naši čitaoci tako što su se podvrgli velikom testu zdravlja. Dr Ivana Karadžić, istraživač-saradnik Centra, govorila je o vezi ishrane i oralnog zdravlja.

– Vrsta hrane i način na koji jedemo znatno utiču na zdravlje usta i zuba – kaže dr Ivana Karadžić. – Naši daleki preci imali su izrazito razvijene vilice, jače zube, čak i više zuba nego mi. Tada karijesa, jednog od najčešćih oboljenja danas, praktično nije ni bilo jer se koristila prirodna, nepripremljena hrana.

Sok od pomorandže kvari zube
Sada jedemo visokorafinisanu, prerađenu i koncentrovanu hranu, meku i neabrazivnu, a sve to stvara pogodne uslove za razvoj mikroorganizama i oboljenja tvrdih zubnih tkiva i potpornog aparata zuba, to jest karijesa i parodontopatije.
Po zube je, kaže dr Karadžić, bezbedna ona hrana koja u roku od pola sata posle unošenja ne smanjuje kiselost, to jest pH vrednost plaka, pljuvačke ili čiste površine zuba ispod 5,7.
Zavisno od toga kako utiču na mogućnost nastanka karijesa, namirnice se dele u tri grupe: kariogene, kariostatske i antikariogene namirnice. Pogledajte donji boks.

Tvrdo je bolje
Dr Karadžić objašnjava da je za oralno zdravlje važna frekvencija unošenja hrane, zatim njene fizičke osobine, kao i – veličina zalogaja.
– Ako često jedete slatko, površina zuba vam je duže izložena dejstvu kiselina. Period demineralizacije duži je od remineralizacije, a to može da uzrokuje karijes. Učestalost unošenja šećera zapravo je važnija za nastanak karijesa od vrste i ukupne količine unetih šećera. Inače, tvrda hrana se kratko zadržava u ustima, te je i njena kariogenost manja, za razliku od lepljive hrane, koja duže ostaje na zubima, pa stvara podlogu za nastanak karijesa – kaže doktorka.

Sprečite parodontopatiju
A što se veličine zalogaja tiče, preveliki zalogaji zbog neprirodnih pokreta u zglobu mogu da dovedu do oštećenja vili­čnog zgloba, pa i do bolova u predelu lica i problema prilikom otvaranja usta.
Parodontopatija je, posle karijesa, najrasprostranjenije oboljenje usne duplje. Predstavlja i veliki globalni zdravstveni, ekonomski i socijalni problem, naglašava dr Ivana Karadžić. Reč je o oboljenju tkiva koja učvršćuju zube u vilici, a glavni uzrok nastanka je dentalni plak. Parodontopatiju karakteriše upala desni, ogoljenje korena zuba, stvaranje parodontalnih džepova, zatim labavljenje i klaćenje zuba, koji na kraju počnu da isplivavaju i ispadaju.
Među faktorima rizika za nastanak parodontopatije, osim nasleđa i uzrasta, pri čemu češće oboljevaju starije osobe, nalazi se i ishrana.
Obolevanju potpornog aparata zuba posebno doprinosi nedovoljan unos kalcijuma i vitamina C, kaže doktorka Karadžić, i kao preventivu preporučuje:
• ishranu bogatu voćem, posebno jabukama, i svežim povrćem, naročito šargarepom
• izbegavanje velikih količina slatkiša, voćnih sokova i cigareta.

Važno je znati šta su KARIOGENE NAMIRNICE. To su one namirnice koje sadrže svarljive ugljene hidrate. Oni u kontaktu s mikroorganizmima u ustima smanjuju pH vrednost pljuvačke na 5,7 ili manje i stimulišu kariogeni proces. Najveći kariogeni potencijal imaju sok od pomorandže, kandirano voće, žitarice s dodatim šećerom i biskvit.
KARIOSTATSKE NAMIRNICE

One ne oštećuju zube i ne smanjuju pH vrednost pljuvačke, plaka ili čiste površine zuba. Takve namirnice su jaja, meso, riba, živina, većina vrsta povrća, masti, veštački zaslađivači.
I na kraju, ANTIKARIOGENE NAMIRNICE. One sprečavaju plak da prepozna hranu koja povećava kiselosti ukoliko se ona prva unese. Antikariogene sastojke sadrži mleko, propolis i neki sirevi.
7 preporuka za zdrave zube

• Do pet tečnih i čvrstih obroka dnevno, izbegavajte da često grickate i pijuckate.
• Desert pojedite u sklopu glavnog obroka, odmah nakon ručka ili večere, a kao međuobrok izaberite voće, jogurt ili sirovo povrće.
• Umesto gaziranih pića pijte prirodne sokove sa manje šećera.
• Pijte što više vode jer ona sadrži fluor koji štiti zube.
• Ne jedite pred spavanje namirnice i ne pijte pića bogata ugljenim hidratima.
• Perite zube bar dva puta dnevno, kružnim pokretima, tri minuta, koristite zubni konac ili  interdentalne četkice.
• Idite redovno na kontrole kod stomatologa, najmanje dva puta godišnje.

 

izvor: Blic Žena

Generalni Sponzor:
Dove
Sponzori:
Frikombraun
DeLonghi

Šta Vas najviše interesuje na Lady fair-u?

Pogledaj rezultate

Loading ... Loading ...